moja naklonost..

Moja strast je bila puna misli i emocija koje neću moći povratiti, on je bio zakopan u meni dok sam formirala sliku o njemu koja je pristajala mojoj duši, čineći me rayhana mušicom u biću njegove duše.

Trenutno sam postao mnogo ravnodušan prema ljudima, ne plačem puno, a osećam samo nebo, nebo oseća mene, gledam puteve i mnogo čeznem za jesenjem, ne nedostaje mi niko i niko osjeća čežnju za mnom, slikam puno bosiljka, žutog jasmina i kaktusa I šarenih ljiljana kao da su cijeli moj život.

Cveće držim u svojim sveskama gde ne zaboravljam da ih zaboravim, ili zaboravim njihove oblike, puno se molim Bogu da se umirim.
Sada, nakon što sam pokušala da ga izvučem iz svojih dubina, i da ga otme od sebe svaki put kada mi ga uzme, još uvek pokušavam da ga zaboravim, zaboravljajući sve što sam prošla da je povredila dobru dušu koja je samo želela živjeti u miru.
Sećanja mi stežu srce, grebu me po grudima, ali pokušavam, pokušavam svim silama, da to uklonim sa sebe i uklonim sve što je bilo u kontaktu sa njim.
Sve u svemu, vjerujem da ne moram nikome da govorim, niko ne brine za mir tvoje duše osim tebe.
Morate probati, nije tako loše.