шта ако

Моји текстови које често почињем шта ако и тугујем нормалну и огромну тугу у исто време, као да стављам руке међу његове руке и остављам их и одлазим без длана и кајем се због тога, а ти ме остављаш усред пут који смо заједно обожавали и кајали се, зар не?

Шта ако смо у браку тридесет пет или четрдесет година и можда педесет ако будемо имали среће, а шта ако ме питаш хоћеш ли се удати за мене шест или седам пута а ја ћутим сваки пут и сваки пут кад ме питаш „хоћеш ли Удај се за мене"? све више и више. Шта ако сам ја умро пре тебе, а ти умро месец-два после мене јер си изгубио половину своје душе, као да ти је моја смрт дочарала твоју смрт после мене.

Шта ако ми кажеш да заслужујем све? Нисам ли ти више пута опростио? И нисам намеравао да то схватим као опроштај, јер сам пола душе везан за тебе за вечност. Шта ако сам ја твоја једина прича? Шта ако наше душе нису упознате једна са другом? Шта ако не могу више све да издржим!