Кћи магле

Могла сам да будем ћерка магле, тако је нежна магла у хладан дан, њено небо је бело, а улице празне, празне као прободено срце, одозго и одоздо, или ћерка сувог грања, јер на пример, могао сам бити блед, топло блед, као пећ, или оборено дрво, крај пустог пута, могао сам бити дете мириса ноћи, или нешто што виси на зиду као успомена , или сребрни ланчић око нечијег врата, дете далеког облака, сам, и као да је бескорисно.

Могао сам да будем пријатељ пригушеног светла, никад нисам сам, нисам много јадан, не чујем музику, не чујем ништа од чега душа плеше, али сијам.

Ако си птица, она не умире, али губи део живота када не пева.
Шта ако си ореол на глави анђела?