Дојење није добро за бебу!!!!

Постоје неки концепти који су нам остали у мислима и за које се наука показала некомпатибилним, иако дојење има безброј предности и то је, наравно, нешто о чему нема сумње или дискусије, али постоји нешто друго што се дешава због природне ситуације а не због самог мајчиног млека које се рефлектује на смиреност и понашање детета у будућности, шта је ово Ствар, наставимо заједно!!!

Педијатри као што знамо мајке препоручују искључиво дојење док беба не напуни шест месеци, јер то јача имуни систем, смањује ризик од инфекција уха и респираторних органа и смањује изненадне смрти одојчади, алергије, гојазност и дијабетес.

Педијатријски истраживачи наводе да су многе студије већ документовале ове предности, али мало се зна о томе како дојење побољшава здравље деце на овај начин.

У овом експерименту истраживачи су проучавали нивое хормона стреса кортизола код 21 деце која су била искључиво дојена у првих пет месеци живота, и његов ниво код 21 детета које није дојено.

Када су новорођенчад била изложена стресу – као што је то што их мајка игнорише – истраживачи су пронашли мање доказа о позиционирању тела у одбрамбеном стању „бори се или бежи“ код оних који су се ослањали на дојење.

„Понашање при храњењу контролише специфичан генетски ген који регулише психолошки одговор детета на стрес“, рекао је др Бари Листер, директор Центра за дечије студије на Медицинском факултету Ворен Алберт на Универзитету Браун на Род Ајленду.

Листер је додао да је експеримент инспирисан претходним експериментима на мишевима који су повезивали бригу о мајци или понашање храњења са променама у психолошком одговору мишева на стрес.

Он је истакао да „понашање при храњењу олакшава пацовима да се опусте после стреса... Не само то, већ је ефекат трајан – наставља се у одраслом добу, а постоје докази да се преноси на наредне генерације”.

Тренутни експеримент на људима је мали и не обухвата генерације, али његови резултати указују на то да понашање мајки у храњењу може учинити децу мање емоционалном суоченом са стресом.

Да би ово проценили, истраживачи су испитали промене у пљувачки деце у потрази за променама у генетском коду које би могле бити повезане са њиховим одговором на стрес и пратили доказе производње кортизола у суочавању са стресом.

„Кортизол је део одбрамбеног одговора тела „бори се или бежи“, а превише или премало кортизола може бити штетно и повезано је са широким спектром менталних и физичких поремећаја код деце и одраслих“, рекао је Листер.

Др Роберт Рајт, који је аутор уводника студије и професор педијатрије и еколошке медицине на Ицахн Цоллеге оф Медицине у Њујорку, нагласио је да студија није била осмишљена да докаже да би мајчино држање и мажење могло да му користи чак и ако је храњени формулама.

„Већина рада усредсређеног на дојење је на нутритивној димензији, што значи да мајчино млеко има другачија својства од формуле – у смислу есенцијалних масних киселина, витамина и минерала“, додао је он у мејлу. Ово може имати улогу у резултатима, али мислим да се ова студија бави нечим другим у смислу дојења.

„Веза између новорођенчета и његове мајке коју ствара дојење може бити другачије искуство од онога што бебе добијају храњењем на флашицу“, рекао је Рајт.

Додао је да је могуће да јачање ове везе кроз дојење мења реакцију деце на стрес и чини их отпорнијима када се суоче са стресом.