Светски дан особа са Дауновим синдромом

Зовем се шеика Ал Касими, имам 22 године, бавим се борилачким вештинама и носим црни појас у каратеу. Живим у Шарџи. Ја сам сестра, ћерка и унука.

Имам и случај Дауновог синдрома.

Ових неколико речи сумира моје стање, али не дефинишу мој карактер. То је део мог живота, али није препрека мом животу и мојој способности да остварим своје снове, превазиђем своје страхове или ме спречи да живим свој живот пуним плућима.

Током протекле две недеље, моја земља је примила више од 7500 спортиста, синова, ћерки, мајки и очева за учешће на Светским играма Специјалне олимпијаде у Абу Дабију 2019.

Сваки од ових спортиста показао је огромну способност да бира спортове у којима учествује. Неки од њих су успели да одликују и остваре победе, док други нису стигли у напредне фазе, али оно што је сигурно јесте да је свако од њих успео да оствари своје снове представљајући своје пријатеље, породицу и државу на светском такмичењу.

И свако од њих је спортиста са менталним проблемима.

Специјална олимпијада је изнова и изнова, од свог оснивања пре 50 година, доказала да присуство ових изазова не ограничава оно што човек може да постигне, нити ограничава његове способности и компетенције.

То су потврдили и стадиони, базени и разни сајтови који су читаву недељу присуствовали такмичењима у свим играма у оквиру Светских игара Специјалне олимпијаде у Абу Дабију 2019.

Као спортиста из Емирата, срећан сам што сам део Светских игара чији је домаћин Абу Даби.

Овај догађај у Абу Дабију представљао је невероватну прилику за УАЕ да расветли велике кораке које је предузео ка постизању солидарности и солидарности за одлучне људе попут мене у локалној заједници, иу свим компонентама овог друштва у Емиратима.

И брзо, идеја која је одувек окруживала људе са менталним изазовима је ствар прошлости. Сви у УАЕ раде на промени својих ставова и идеја.

Одлучни људи и особе са Дауновим синдромом имају веома важну улогу у емиратском друштву и сада стоје раме уз раме са својим колегама из заједнице.

Постојеће препреке су срушене солидарности која укључује школе, универзитете, предузећа, па чак и домове широм земље.

Мудро руководство Уједињених Арапских Емирата је такође потврдило своју пуну посвећеност изградњи солидарног и кохезивног друштва које сваком појединцу гарантује најширу дугорочну корист.

Представљањем најбољих примера који наглашавају посвећеност остварењу циљева солидарности, наше мудро руководство инспирише целу земљу.

Ја лично представљам прави пример користи коју имамо из солидарности и не претварања инвалидитета у изговор за напуштање или изолацију одлучних људи, било у образовању или током њиховог свакодневног живота.

Као дипломац Школе енглеског језика у Шарџи и Међународне школе уметности и науке у Дубаију, школске године сам провео заједно са друговима из разреда који нису били ментално поремећени.

Нисам случајно био повучен нити сам учио, али сам увек био добродошао међу својим колегама у учионици, који су ми постали пријатељи.

На мене је утицало током школовања, а мој карактер се развијао и развијао у великој мери захваљујући томе што сам био међу људима различитих националности, узраста и способности, као и наравно.

Волим да мислим да су и моји другови из разреда имали исто толико користи од тога што су били са мном у учионици.

За мене се моји ставови о солидарности уопште нису променили током година. То је нешто што увек осећам, доживљавам и уживам.

Мој живот је увек био заснован на принципима солидарности и заједништва. Никада нисам имао другачији третман од моје породице због Дауновог синдрома. Ова ситуација није виђена као сметња ни са њихове ни са моје стране.

Увек су подржавали моје изборе, а ја сам увек био охрабрен и подржан када сам одлучио да се бавим борилачким вештинама.

У зависности од мог избора вежби, успео сам да се повежем са многим спортистима, особама са интелектуалним инвалидитетом и још много тога.

Након што сам освојио црни појас Јапанског Схотокан Карате Центра, придружио сам се тиму Специјалне Олимпијаде УАЕ и учествовао на такмичењима у борилачким вештинама на локалном или међународном нивоу.

Са мојом земљом, УАЕ, домаћином Светских игара, испуњен сам осећањем поноса, а учешће у Маршу наде био је сан који се претворио у стварност.

Такође сам се одлично провео у џудоу на Светским играма и прихватио сам нови изазов у ​​свом спортском животу.

Иако се нисам такмичио, нити сам могао да освајам медаље, одлучан сам да покажем да Одлучни људи имају вештине и способности да играју вреднију улогу у друштву.

Данас, упркос званичној церемонији затварања Светских игара Специјалне олимпијаде у Абу Дабију 2019, наша прича је још увек у повојима и трудићемо се да наставимо да идемо напред.