књижевност
мораш да волиш
Рекао сам му да ми се разбољевају руке али он није веровао, ја сам људско биће које се заљубило и рекао је пропаст ти љубави, штавише, рекао сам да мрзим отворене прозоре ноћу, чак и балконе. Волео бих да могу да пливам са похвалама од стварања звезда кроз стакло јер ме нешто гуши у ваздуху.
Рекао сам да свом детету с времена на време стављам мараму ужаса на главу.Рекох му: Да ли се осећаш кривим сваки пут када схватиш да једеш воду а да не заливаш своју биљку?
Рекао сам му да прстен не пристаје мом прсту и да је губитак некога ко чезне за тобом, попут књиге или папира, тежи од онога што је нестало и нестало из остатка људског бића.
Клечао је на гвозденим коленима а ја сам се бојао љубави.