један облак

Мој страх је био у њему, јер је био вечан, био је вечан у сваком погледу, одлетео сам од њега, и ковитлао се око њега, он више није марио, као садница босиљка која је дошла из апсурда. Волео сам кактус јер је био тако усамљен и испухан, нисам знао да може да држи толико биљака поред себе. Мој страх је био заробљен у томе и још увек нисам желео да побегнем.

Ја сам летео и слетео сам на његове руке као голуб.
Волим да се држим за њега као девојчица која се држи свог оца упркос његовом бесу јер је заборавила да једе. Волим како ми прича чудне приче и како од мене чини нешто невидљиво и неопипљиво.

Кад он дође, време испари као да није. Волим како сам постао оно што јесам, са њим. Тамо где више нисмо један облак, постали смо један облак.