уморне ноге

Али трчим, уморних ногу, пријатељу, уморан сам и бројим минуте, па ће то време полако да пролази.
Заиста ме није брига за број тумора и лошу крв која као да хода у мени.

А има ли чисте крви?
Не знам, и не тражим одговор на ово питање, тражим да останем само на једном тротоару... Сами, ти и ја, и дрвеће; И твој промукли глас, твоје увек уснуле очи, твоје уморне руке, оштре...

До бескрајног бола.