миља далеко

Путовао сам километрима и ходао једном ногом и нисам мислио да те се одричем и бунцам о губитку трапаве отаџбине, знам да досада генерише сличне мисли о љубави, писању и молитви, зашто се мој свет формира око мене на две ноге .

не брини ?
Знам да лагање продире између вашег удаха и издаха, али лебди на вашим ћелијама.
И знам жељу која прожима сваки длан да ударим по лицу страшних лутака које сам направила од страха на који нисам рачунала.

Знам и да је мој грех дао отаџбини више размишљања о небу, а она је била сама у својим облацима као и ја.
И знам више од тебе, да се љубав, порок и смрт сретну у чистоти забачене реке, да сви несрећно умру.