аура чистоте

Има музичку ауру, пева ми шта воли када смо у нашој колиби. Има ауру љубави, тако да нико не види када је загрљај порука невине везе. Има ауру чистоте, као да га је Бог намирисао Замзам водом.

Има ауру поштења, поштење не боли. Има ауру суза, много ми плаче, а малим прстима му брише неиспавано око.
Има ауру туге, и не може без ње, као да туга вреба око мене као вила која је изгубила пут до своје усамљене шуме.

Има ауру белог љиљана, заливам га кад год заплаче.
Има изгубљену ауру коју нађем у подруму кад год је изгубим.
И има мене.
Аура вечног опстанка, окрећем се и окрећем, отаџбина се окреће, носталгија кружи, а душа лебди у ваздуху.