Катастрофа месеца који се приближава земљи може да оконча наше животе
Месец је најближе небеско тело Земљи и има велику улогу у омогућавању живота на њој, због своје гравитације, која стабилизује Земљино осциловање око своје осе, а то доводи до стабилности климе. Месец се окреће око Земље по елиптичној путањи, тако да је апогеј 405,696 км, што је најудаљенија тачка Месеца од Земље. Када се Месец приближи Земљи, налази се на удаљености од 363,104 км, а ова тачка се назива перигеј. То значи да је просечна удаљеност између Земље и Месеца 384,400 км.
Сила привлачења између Месеца и Земље формирана је према Њутновом закону универзалне гравитације, који указује да је сила привлачења између било која два тела у универзуму директно пропорционална производу њихових маса, а обрнуто пропорционална квадрату. удаљености између њих. У плимним појавама у водама мора и океана јасно уочавамо снагу Месечеве гравитационе привлачности Земљи. Шта би се десило када би се растојање између Месеца и Земље смањило?
Десиће се много чудних догађаја, а ми овде стављамо најближе сценарије који су засновани на научној основи. Привлачење Месеца према земљи ће се повећавати како се растојање између њих смањује, како наводи Њутнов закон универзалне гравитације. Ако се месец превише приближи, феномен плиме и осеке ће увелико набујати, што ће довести до великих глобалних поплава. То значи нестанак многих градова под водом. Ова јака гравитација ће такође утицати на саму Земљу, кроз њено дејство на спољашњу Земљину кору или плашт, тако да се диже и спушта. Као резултат овог кретања, тектонска активност ће се повећати и доћи ће до веома страшних земљотреса и вулкана.
Приближавање Месеца земљи повећаће брзину Земљине ротације око своје осе, према закону одржања угаоног момента. У овом тренутку ће се генерисати урагани због брже циркулације атмосфере. И дан на Земљи биће кратак.
Гледаоцу ће се Месец чинити све већи што је ближи Земљи, што ће блокирати сунчеве зраке. Тако ће помрачења Сунца постати уобичајена појава.
А ако се Месец приближи и достигне оно што је познато као „Роцхе граница“ (раздаљина на којој се небеско тело држи заједно својом гравитацијом када се приближава другом телу), месец ће се распасти и сломити услед плимне силе која резултира од гравитације планете. Ови делови који се распадају формираће прстенове на Земљи, попут оних на Сатурну. Међутим, неће проћи много времена пре него што ови делови падну на Земљу попут хиљада астероида.
Заиста, нешто слично овом катастрофалном сценарију догодило се у нашем Сунчевом систему. Године 1992. комета Шумејкер-Леви 9) приближила се Јупитеру и премашила Рошову границу Јупитера, и распала се на више од двадесет делова, који су почели да се окрећу око ње, а затим један за другим падали на Јупитер 9. године. Њена разорна моћ процењена је на 1994 милиона атомских бомби!
Тако постаје јасно да ће резултати могућег сценарија у случају приближавања Месеца Земљи бити изузетно погубни. Овај трагични крај фантазије инспирисао је нека дела дистопије и апокалипсе. Али у ствари, Месец се удаљава од Земље за 3.8 цм годишње. Стога је мало вероватно да ће се десити низ хипотетичких догађаја као што су земљотреси, вулкани и узастопни урагани и нећемо бити сведоци трајног помрачења, и неће бити прстенова сличних прстеновима Сатурна, а Месец ће остати фактор сигурности и стабилности планете.