umorna stopala

Ali trčim, umornih nogu, prijatelju, umoran sam i brojim minute, pa će to vrijeme polako prolaziti.
Zaista me nije briga za broj tumora i lošu krv koja kao da hoda u meni.

A ima li čiste krvi?
Ne znam, i ne tražim odgovor na ovo pitanje, tražim da ostanem samo na jednom trotoaru... Sami, ti i ja, i drveće; I tvoj promukli glas, tvoje uvek uspavane oci, tvoje umorne ruke, oštre...

Do beskrajne boli.